Jasenak

Ilustracije: Anđela Đermanović 

Jasenak (Dictamnus albus) je biljka koja ima list sličan jasenu, pa je po njemu dobila naziv. Cveta od Đurđevdana do Spasovdana. U Sremu se kazuje da noću uoči Spasovdana vile otkinu vrh jasenku. Biljka ispušta etar, koji se u dodiru s vazduhom pali i tako se na njemu noću vide plamičci, ponekad cela biljka u „plamen ogrezne".

 Poseta vila jasenku i njegova svetlost prouzrokovali su narodno verovanje o njegovoj čudotvornoj moći lečenja. Zato se dovode bolesnici jasenku, da pod njim zaspe, pošto kod njega stave kolač, čašu vode, čašu vina i meda kao dar vilama. Izjutra se kopa pod jasenkom i šta se nađe (buba, crv i dr.), daje se bolesniku u vodi da popije kao lek, koji mu je, tobož, ostavila vila. 

Priča se da ako se jasenak uzbere i ostavi, nestane ga na tom mestu, odnesu ga vile. Takvo verovanje o jasenku zabeleženo je u Braničevu, a lečenjem pod njim koriste se bolesnici i iz udaljenih krajeva Srbije na mestu Jasenku, kod smederevskog sela Petrijeva. Tamo bolesnici dolaze na lečenje uoči Đurđevdana, Spasovdana i Duhova. 

 

Bolesnik za dana nađe jasenak, oko njega obavije ubrus kao znak da je zauzet. Glava bolesnika postavi se ispod cveta i pored njega se zapali sveća. Tako se leče duševni bolesnici, koji su, po verovanju, zadahnuti zlim dahom ili su nagazili na nečisto mesto, zatim oni kojima su oduzeti pojedini delovi tela. Veruje se da su bolesti došle od viših sila, pa se posredstvom jasenka i vila traži ozdravljenje (sugestivno lečenje).

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik