Jemit Vojvoda

 Ilustracija: Anđela Đermanović

Jemit Vojvoda hajdukovao je sa družinom u Zagorju, predelu između Stare planine i Dunava. Bio je veliki junak: kad je zviždao, od gore je list padao. Za sedam godina što bi blaga pošlo za Carigrad, njemu bi padalo u ruke. 

Jednom krenula potera na njega. On je tada, s društvom, bio u Staroj planini i pekao ovcu jalovicu. Kad je doznao da ga traži potera, pošalje družinu u susret, a sa bratom Džeravičetom, sinom Matejančetom i sinovcem Marijančetom ostane kod vatre. Potera mu potuče družinu. Onda Jemit pošalje brata i sina u susret poteri, ali i oni izginu. Kad mu sluga to javi, Jemit se naljuti, iz usta mu plamen izbijao. Onda ostavi sinovca da peče ovcu, a on stane skakati niz planinu, idući u susret poteri. Za sobom je ostavljao tragove od skakanja. Potukao je poteru tako da je Toplim dolom i Dojkincima potekla ljudska krv, od koje je postala Krvava bara, gde je i sada voda crvena. Jemita je izdao Arapinu kum Ilija Terzija (krojač). 

Po drugom predanju, Jemit je bio na glasu kao nasilnik. Hajdukovao je mnogo godina. Konja je potkivao naopako. Jednom osvane na Staroj planini. Tu nađe svinjara što svira u duduk, pa mu rekne: 

„Diži se, bre!" — a svinjar mu odgovori: „Prođi se, jer ako se dignem, ti više nećeš da odiš" (ideš). Jemit pođe svinjaru, a svinjar ga tresne svojom tojagom i svali na zemlju. Onda ga Jemit stane moliti i nuditi pun bisag para da ga ostavi u životu, a svinjar mu odgovori da mu hajdučke pare ne trebaju, pusti ga da ode, ali nikad da se ne vrati. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik