Magijsko opasivanje

  Ilustracija: Anđela Đermanović

Magijsko opasivanje je u znatnoj primeni u narodu: opasuju se neveste i nerotkinje da bi 

zatrudnele, trudnice (gravidne žene) da bi lako rodile, porodilja i dete da se ne ureknu, bolesnici da bi ozdravili, zdravi da zadrže zdravlje, kuća, pčelarnici, torovi i voćke da se zaštite od demona, crkve da bi se umilostivila božanstva, grobovi da se zavežu mrtvaci za grob zbog vukodlačenja (vampirenja).

U ženidbenim običajima pojas i opasivanje simbolišu povezivanje mladenaca u bračnu 

zajednicu, a u razvodu braka prerezani pojas ili pregača znače da su time muž i žena razvedeni. U bratimljenju, opašu se jednim pojasom nesrodni muškarac i žensko pred sveštenikom pa su od tada kao brat i sestra. Pred venčanje devojka se opaše pozlaćenom žicom, da bi bila čista u braku kao što 

je zlato. Neke odive opasuju se muškim pojasom ili svitnjakom, da bi rađale mušku decu. 

U crnogorskim primorskim naseljima verenik pošalje verenici uoči dana venčanja podvezu s desne svoje noge, da njome podveže svoju desnu nogu kako bi dobila mušku decu. Na dan venčanja devojka se opaše tankom likom ili koncem, pa čim čuje prvi svatovski pucanj iz puške, ona ga prekine, da bi se lako porađala; poneka ga nosi neprekinutog sve dok ne poželi da rađa, pa ga onda prekine. Pred ulazom u mladoženjinu kuću nevesta primi muško dete nakonče i opaše ga crvenim koncem.

  U selima južnog Pomoravlja svekrva opaše nevestu na dan svadbe svojim pojasom, pa je jednim

krajem pojasa uvede u kuću. Pred bračnom posteljom mladoženja raspaše nevesti pregaču, da bi se lako porađala. Na Murat-turbesi (turbetu) u Prištini nerotkinje stavljaju beli konac da prenoći, pa ga posle opašu kako bi zatrudnele. U okolini Leskovca one se opasuju popovim pojasom. Žena koja ne

želi da rađa opasuje se svitnjakom umrlog čoveka. 

Kada žena ostane gravidna, uzme vune od žene kojoj je ime Stana, isprede vrpcu, pa se njome opaše, da bi se dete održalo u životu. Kada zmija nosi ribu u čeljustima, onda se skine pojas i njime se oslobodi riba. Na taj način pojas je postao magičan, njime se opasuju porodilje da bi se lako porađale. Porodilja stavi uže na Bogorodičinu ikonu da prenoći, pa se njime opaše, kako bi se zaštitila od uroka. Porodilja i dete opašu se vrežom bele bundeve, da ih štiti od bolesti. 

U Foči se žena opaše muževljevim pojasom, obuče njegovu košulju, pa onda legne u postelju pored deteta. Ako porodilji nestane mleko u dojkama, onda ode na izvor, zahvati vodu u posudu koju opaše detinjim povojem: vodom poprska mesto na kome se porodila i detinju kolevku. Žene kojima se ne drže deca nađu tri devojke, koje jednoniče jedan dan, pa u gluvo doba noći ispletu crn povoj i njime se povije dete; ili uzmu od dvet Stana ili Stoja devet pramenova vune, ispredu i ispletu povoj kojim povijaju decu.

 Nevin mladić kovač iskuje u gluvo doba noći od gvožđa tanak lanac, opaše ga ženi do kože i zakuje krajeve. Ako dete dobije padavicu, izmeri mu se dužina provlakom (od sveće), pa se njime opaše. U selima gornje Nišave, pošto se mrtvo dete sahrani, majka opaše živu decu tkanicama, da bi joj ostala u životu 

Na Đurđevdan izjutra obavlja se opasivanje dece vrbovim prutićima, da budu bujna kao vrba, drenovim da budu zdrava i jaka kao dren, a koprivom da ih štiti od uroka. Na Božić, pre sunca, devojka zaveže početak upredene žice za vrata na pčelaniku pa, predući, obiđe pčelanik i kraj žice priveže za njen početak; tako se čini da ne bi rojevi bežali. Ispredenom žicom na Božić opasuje se goveče kada mu stane mokraća ili kada se naduje. Na Badnje veče opasuju se uzicom torovi protivu vukova. Treći dan Božića opasuju se stabla voćaka božićnom slamom. 

Protivu bolesti opasuju se: vèzom božićne pečenice ili verigama oko vrata od gušobolje; svećom oko glave od glavobolje; protivu raznih bolesti opasuje se brojanicama u Isak-babu turbetu u Janjevu i Danijal-turbetu u Prištini. Kultni predmeti (hramovi, turbeta, kamen, stena, drvo i dr.) opasuju se platnom ili tankim navoštenim provlakom. Kada se osvećuje nova crkva, nerotkinje je opasuju da bi zatrudnele. Majka duševno obolelog sina opasala je platnom manastir Studenicu da bi joj sin ozdravio; majka čiji se sin obesio opasala je platnom crkvu u kolubarskom selu Cvetanovcu da je u snu ne posećuje, itd. Grob i mrtvac se opasuju crvenim koncem, kučinom, da bi se mrtvac privezao za grob. Obavezno se opasuje malo mrtvo dete oko pojasa, da mu ne bi ispadalo cveće iz nedara na drugom svetu: 

„Oj, Boga ti, preodnice zvezdo... 

jesi l' vid'la moje muško čedo, 

da l' je boso, da l' je raspasito?"

Kada neko pođe na suđenje, opaše se likom da bi se odbranio od osude. Opasuje se i onaj koji prelazi preko reke kako se ne bi udavio. U jednoj basmi kazuje se: „Otud idu trista opasanih i pored njih trista pripasanih... da tonote (hvataju zamkama) vile i veštice". 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik