Sv. Ilija

        Ilustracija: Anđela Đermanović 

SV. ILIJA je po svom spoljašnjem izgledu, karakteru i funkcijama naslednik starinskog boga gromovnika. Po narodnoj tradiciji, on se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen (munje). Grmljavina je tutnjava njegovih kola, kojima se on vozi po nebu i oblacima. Kao gromovnik, on je ujedno i bog oluje i vremena uopšte, koji bije gradom, donosi kišu ili izaziva sušu. Kada grmi, veruje se da sv. Ilija gađa đavole ili aždaju. Gde god udari grom, veruje se da je na tom mestu stajao đavo. Udarajući gromovima i olujom, često se u besu toliko zaboravi da ne štedi ni ljude, ni stoku, ni useve. 

Po opštem verovanju, sv. Ilija uvek pita sestru Ognjenu Mariju kada je njegov dan, ali ona izbegava odgovor, jer bi inače toga dana toliko udarao gromovima da bi ceo svet pobio. Na Ilindan ne radi se nikakav težački posao, jer se veruje da bi rad izazvao sušu ili grad. U mnogim krajevima na dan sv. Ilije narod izlazi na gorske visove i tu se veseli uz pucnjavu. Toga dana u nekim krajevima Srbije žrtvuju najstarijeg petla ili petla godišnjaka, koji primarno predstavlja žetvenog petla, odnosno žitnog demona. Med koji se vadi na Ilindan, pre sunca, služi kao lek, a njime toga dana mažu decu po čelu. Na Ilindan se u nekim krajevima obavezno jedu jela spremljena s medom. Med bi ovde značio žrtvu, kao što žrtvu predstavlja i običaj da svaka kuća zorom na Ilindan skuva kukuruzna zrna sa tri klipa koja ritualno jedu ukućani i ujedno ih daju deci iz susedstva.

 Slične žrtve u žitnom klasju i medu na dan sv. Ilije poznate su i kod nekih drugih slovenskih naroda, a objašnjavaju se kao ostatak kulta boga gromovnika. Ako grmi na Sv. Iliju, smatra se da će pocrvljati orasi i lešnici. Kao i kod drugih slovenskih naroda, veruje se da leska štiti od groma. Isto verovanje imaju i Nemci, koji lesku dovode u vezu sa bogom Donarom, što bi ukazivalo da je leska i kod slovenskih naroda bila posvećena bogu gromovniku. Ponegde sv. Iliju slave svi vodeničari, što se objašnjava kao ostatak kulta starinskog božanstva koje upravlja kišom i sušom. Pošto se sv. Ilija, kao i sv. Arhanđel Mihailo smatra živim svecem, o slavi mu se ne kuva koljivo.

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik