Odjek

Ilustracija: Anđela Đermanović

Prirodnu pojavu odjeka narod je zapazio, ali je nije razumeo. On veruje da odjek dolazi kao odgovor ili ruganje demona sa suprotne strane.

 Radoznali ljudi koristili su se tom pojavom da doznadu da li je Marko Kraljević, najveći narodni junak, zaista živ kako se to pripoveda, pa bi viknuli glasno: „Marko, jesi li živ?" — a u odjeku se jasno čuje poslednja reč:„živ". Tako je u narodu nastalo tvrdo uverenje da je Marko zaista živ i danas.

 U okolini Debra, u zapadnoj Makedoniji, kada se prilikom govora ponavlja odjek reči, veruje se da ih ponavlja đavo. 

Pratioci Nikifora Gregore, koji su posetili Srbiju 1326, pevali su usput tužne pesme, a  brežuljci koji su ih okružavali negde posle prelaza Strume primali su njihove oštre uzvike i kao živa bića, ne menjajući ih, ponavljali sa istom intonacijom, vraćajući ih postupno odjekom, kao u  horu. 

Opat A. Fortis kazuje, u drugoj polovini XIII veka, da Morlaci veruju u duh odjeka: kada ljudi glasno govore, onda se čuje da im neko odgovara, ali se ne vidi. To je duh koji ne čini nikakva zla, ali 

se ruga, pa se treba njega bojati. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik