Aranđelovdan - Arahanđeo Mihailo

Ilustracija: Anđela Đermanović

Arhanđeo Mihailo, 21. XI , najstariji je anđeo, s dvanaest krila, pa je prozvan arhanđelom. Po jednom verovanju, bio je bog donjeg sveta. 

On je, zajedno s Bogom, negde na kraju neke vode, koju pokriva nebo. Arhanđeo Mihailo je jedini svetac koji svojim krilima zaklanja mesec prilikom pomračenja da ga ne pojedu aždaje. Po predanju, nije umro, već živi na nebu i, po potrebi, silazi na zemlju. 

Njemu se, kao živom svecu, ne kuva žito (koljivo) o krsnom imenu (slavi). Na zemlju silazi prerušen u putnika ili prosjaka, nagrađuje ili kažnjava ljude. Po božjem naređenju, vadi duše pravednicima bosiljkom, a grešnicima kopljem, odnosi ih na nebo i meri na terazijama njihova dobra i zla dela: pravedne duše šalje sv. Petru da ih uvede u raj, a grešne baca u pakao. Nijedna duša ne može da izbegne to merenje, a u njegovu pravičnost se ne sumnja. Pa ipak jednu je ostavio neizmerenu i od nje dobio novac. 

Zato se sada za novac može dobiti i izgubiti duša. Od njega je preuzeo tu ulogu Arhanđeo Gavrilo, jer Arhanđeo Mihailo nekim ljudima, iz sažaljenja, nije hteo da izvadi dušu. Arhanđeo Mihailo odnosio je ljudske duše pred pakao: grešne duše prelazile su ga preko dlake, pa su s nje padale u zažareni katran, a pravedne su prelazile preko brvna i tako stizale u raj. Po toj ulozi u narodu se nazivao i dušovadnik. On je tu ulogu dobio od sv. Nikole. Bolesnici mu se zavetuju postom i molitvom, pred njegovom ikonom pale sveće i kandilo i ostavljaju razne darove, da bi ih spasao bolesti ili teške smrti. Ako svetac stoji kod glave samrtnikove, onda će samrtnik ostati u životu; ako mu stoji kod nogu, umreće. 

U nekim krajevima veruje se suprotno: ako svetac stoji kod samrtnikove glave, pa u desnoj ruci drži mač, a u levoj jabuku, onda mu nema spasa. Po predanju, Arhanđeo je pobedio sotonu (Lucifera). Pretpostavlja se da je Arhanđeo Mihailo zamenio mnogobožačka božanstva ili demona tame, zla i smrti. Sveti Arhanđeo Mihailo proslavlja se kao domaći zaštitnik. Prilikom proslave nevidljivo stoji na desnom ramenu svoga svečara (koji ga proslavlja), pa je po toj ulozi srodan ruskom „zaplećnom" pretku. Po narodnom predanju, dinastija Nemanjića slavila je Arhanđela Mihaila. 

Car Dušan je na Arhanđelovdan služio goste stojeći, a Arhanđeo mu je nevidljivo stajao na desnom ramenu i milovao ga krilom; kada je car seo za sto, onda: „Rasrdi se sveti Arhanđeo, udri cara krilom po obrazu, pa otide iz careva dvora." Posle dugih molitava car je uspeo da ga umilostivi. Jedan pisac pretpostavlja da je Arhanđeo Mihailo na desnom ramenu svečara mitski predak, domaći zaštitnik, lar. Po narodnoj pesmi, kada su sveci delili uloge, onda je Arhanđelu Mihailu pripalo jesenje breme (predzimske teškoće). 

Po pesmi, on je preuzeo ulogu nekog mnogobožačkog demona koji se praznovao u poznu jesen. Ima planinskih krajeva u kojima se Arhanđeo Mihailo praznuje kao zaštitnik volova. Na njegov dan sprema se kolač i lomi za zdravlje stoke. On je zatvorio vuku čeljusti i tako zaštitio ljude od njega. Čobani se ne češljaju na njegov dan, niti suču vrpcu, da im vuci ne kolju stoku. U narodu se priča da je kralj Dečanski (1321—1331), pošto mu je otac izvadio oči i obesio ih na koncu više gradskih vrata, izašao slep u šetnju iza grada Prizrena, pa ga spazio sv. Arhanđeo, njegovo krsno ime, sažalio se, pretvorio se u orla, doleteo, uzeo njegove oči iznad vrata, darovao mu ih i rekao: „Odeči oči!" Onda je kralj progledao i na onom mestu podigao manastir Dečane. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik