Mratinci

Ilustracija: Anđela Đermanović

Mratinci su vučji praznici od 9. do 14. XI, ponegde od 9. do 17. XI, u Boki do 6. XII. U selima južnog Pomoravlja ti dani se nazivaju Mratinci. 

Po verovanju, sv. Mrata upravlja vucima i upućuje ih za vreme Mratinaca kuda treba da idu i čiju stoku da kolju. Poslednjeg dana Mratinaca, koji se naziva „rasturnjak", Mrata raspušta vukove, među kojima je i hromi, ali najopasniji vuk, „kriveljan". Kada ga „naprati svetac" u tor sa stokom, onda ga niko ne može da omete. To je starinsko božanstvo u vučjem obliku (po V. Čajkanoviću). 

Prvog dana Mratinaca obavezno se klalo crno pile, ređe crn petao. Kolje se žmureći i ćuteći na kućnjem pragu, ponegde na drvljaniku, pošto mu se kljun zaveže crvenim koncem; odsečena glava zaveže se crvenim koncem o verige, pa se čuva i, po potrebi, upotrebljava za bajanje. Za vreme Mratinaca ništa se ne daje iz kuće. Stupa (za so i dr.) poklopi se i ne upotrebljava, ne prede se vuna, ne pere rublje, ne kroje vunene tkanine, ne krpe odela da se ne bi sreo vuk; sklopljeni grebeni i makaze ne otvaraju se, verige se zavezuju. Oko stoke se ništa ne radi, osim što se hrani i poji. 

Poneko uprede vrpcu sa svinjskom dlakom, pa je prvog dana Mratinaca baci na raskršće vukovima. Ako Mratinci padnu u mlade dane, onda će biti oštra zima; ako je maglovito, zima će biti promenljiva; ako je vedro, biće suha i „ljuta" zima. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik