Đurđic

Ilustracija: Anđela Đermanović

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas praznik Đurđic, u spomen na prenos moštiju svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo, koji je česta krsna slava u Srba.

Na liturgijama u hramovima pominje se stradanje svetog Đorđa, čije su mošti, po želji samog svetitelja, prenete u Lidu palestinsku, u hram njemu posvećen.

Sveti Georgije je veoma poštovan u našem narodu i slavi se dva puta godišnje – kao praznik prenosa moštiju svetitelja (Đurđic) i 6. maja (23. aprila po kalendaru SPC) kada se obeležava dan njegove smrti (Đurđevdan).

U bogoslužbenom kalendaru samo je Đurđevdan obeležen crvenim slovom, dok Đurđic ne spada u zapovedne praznike, iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.

Sveti Georgije je pogubljen 303. godine, zato što je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru.

Propovedao je novozavetnu veru i prema predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo.

Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.

Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama sveti Đorđe je predstavljen kako sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol pagnske vere.

U pravoslavnim manastirima sveti Đorđe je prvi u redu svetih ratnika sa štitom i krstastim mačem.

Đurđic je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 16. novembra (3. novembra po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na prenos moštiju Svetog Đorđa i obnovljenje njegovog hrama u kom je položeno njegovo telo.

Poreklo praznika

Praznik Đurđic hrišćanska crkva obeležava u spomen prenosa moštiju svetog Đorđa iz Nikomidije u Lidu Palestinsku, što je bilo ispunjenje njegove poslednje želje.

U vreme cara Konstantina (306–337), hrišćani su sazidali hram svetom Đorđu u Lidi Palestinskoj. Prilikom osvećenja tog hrama, prenete su i u njemu sahranjene mošti svetog Đorđa. Taj hram je više puta bio rušen i obnavljan. Po crkvenom učenju, na ovaj dan je i obnovljen hram Svetog velikomučenika Georgija u Lidi (prvi put?).

Praznik Svetog Đorđa

Sveti Đorđe se na ikonama najčešće predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, kako ubija aždaju. Na ikonama za praznik Đurđic, se predstavlja kao „pešak“: bez konja, u stojećem stavu i sa kopljem ili mačem u ruci.

Reference

1.  Crkveni kalendar za 16. novembar Mirjana Kandić, 2003.

Literatura

• Mirjana Kandić: Sveti velikomučenik Georgije – Đurđevdan i Đurđic, Srpske slave i običaji, 1. deo, Smederevska sedmica br. 234, od 15.1.2002.
• Đorđe Randelj: Svetačnik: slave i verski običaji kod Srba, Ljubitelji knjige, Novi Sad, 2006.

Izvor: https://milicaslepcevic.wordpress.com/2012/11/16/sveti-djurdjic/