Deda Mraz je žena

Ilustracija: Anđela Đermanović

 Opšte karakteristike proslave praznika Nove godine 1   2

Običaji vezani za Božić i proslavu Nove godinu su blisko povezani. Proslava Božića nije nastala u Nemačkoj, ali mnogi običaji vezani za ovaj praznik, poput kićenja jelke svoje korene vuku odatle. Stari Rim je 25. decembra proslavljao Nepokoreno sunce, odnosno povratak dužih dana, koji su pratile Saturnalije, festival gde su se ljudi gostili i razmenjivali poklone.  Rimska crkva će početi proslavu Božića 25. decembra u IV veku tokom vladavine Konstantina, prvog hrišćanskog imperatora, kao praksu koja je za cilj najverovatnije imala slabljenje paganskih tradicija. 

Proslava Nove godine spada u jedan od najuniverzalnijih i najstarijih društvenih, kulturnih i verskih obreda.  Najraniji poznati zapis ove proslave datira oko 2000 godina p.n.e. u Mesopotamiji, preciznije sa proslavom nove godine Akite (Akitu) koja je počinjala mladim mesecom nakon prolećne ravnodnevice. 

Figura Deda Mraza 3

Legendarna figura Deda Mraza koji poklone donosi deci, zaštitnika i pokrovitelja Božića u Americi i drugim zemljama, osnovu za svoj lik preuzima od hrišćanskog Svetog Nikole. 

Holanđani su zaslužni za širenje legende o Svetom Nikoli (Sinterklaas) u "Novi Amsterdam" odnosno Njujork, dok sa njim dolazi i običaj je deljenja poklona i slatkiša na dan kada se proslavlja, 6. decembra. Tokom 1804. godine on postaje i svetac zaštitnik ovog grada.

Trenutni prikaz Deda Mraza zasnovan je na crtežu američkog karikaturiste Tomasa Nasta objavljenom u nedeljniku "Harpes Vikli" (Harper's Weekly)  1863. godine.

Doktor i ilustrator Aleksandar Anderson (Alexander Anderson) ilustrovao je prvi lik onog što danas prepoznajemo kao Deda Mraza, a tada lik Svetog Nikole za prvu večenu održanu u njegovu čast 1810. godine u Njujorku. 

Od tada je duga bela brada i oreol oko glave postao zaštitni znak sveca. Krzneni ogrtač dobio je u drugoj polovini 19. veka, kada je njegov lik počeo da se pojavljuje u pesmama, a  crvena boja, zamenila je prvobitnu žutu 1868. godine kada su Deda Mrazu dodate kočije. Prvi put je bio naslikan kao debeljuškati holandski mornar sa lulom u zelenom zimskom kaputu. Irvinova knjiga je bila satira holandske kulture u Njujorku, pa je veći deo nje šaljive prirode.

Ono što će ustoličiti lik ali i okruženje Deda Mraza su priče i pesme  koje su se u nadolazećim decenijama nizale.

Izgled i pojava Deda Mraza je dodatno popularisana kroz crteže Hadona Sandblama na Božićnim reklamnim posterima Koka-Kole iz 1930-ih. Tada je Deda Mraz dobio džakove pune igračaka i radosna dečja lica kojima ide u susret.  Njegov lik ubrzo je prihvatila celokupna istorija zabave, a ovo je podstaklo pogrešno verovanje da je Deda Mraza izmislila Koka-kola ili da Deda Mraz nosi crveno-belu odeću jer su to boje Koka-kole. Koka-kola nije bila prvi proizvođač bezalkoholnih pića koji je koristio moderni izgled Deda Mraza u svojim reklamama. Kompanija Vajt Rok Beveredžes je koristila Deda Mraza da prodaje kiselu vodu 1915. godine, a zatim i u reklamama za svoje slatko piće začinjeno đumbirom iz 1923. godine.  

Borba "Bogova" 4

Deda Mraz VS Nova godina VS Sneško Belić

Analize koje nisu za sada celovite, zato što je građa i teško  dostupna i oskudna, govore o tome da je posle Drugog svetskog rata nastupila velika borba ''bogova'' oko toga ko će zameniti Božić Batu i umesto njega donositi poklone deci, i to ne za Božić već za Novu godinu. ''Bogovi'' su se borili za nasleđe Božić Bate, doduše u okvirima tadašnjeg sindikata,omladinske organizacije i Antifašističkog fronta žena (AFŽ).

Bila su tri nova mitska bića: Deda Mraz, Nova godina i Sneško Belić. Pojedine sindikalne organizacije 1945/46 godine deci svojih radnika uručivali su poklone tako što ih je uručivala Nova Godina, koja je bila predstavljena kao lepa devojka obučena u belo, sa šiljatom kapom i belom ili zlatnom zvezdom. U nekim drugim organizacijama, poklone je delio neko od aktivista obučen u Sneška Belića, a u onim trećim, i najbrojnijim, to je bio Deda Mraz. 

Zašto je u ''borbi bogova'' pobedio Deda Mraz, a to nije uspeo Sneško Belić, trebalo bi utvrditi posebnom istorijskom analizom. To bi mogla biti tema obimne naučne studije koja bi kao cilj trebalo da utvrdi kakve su  bile sovjetske paralele, da vidi šta se u tom trenutku događalo na proslavama u Moskvi, odakle su se modeli mehanički prenosili u periodu 1945-1946. godine, da bi se ustanovilo zašto je Deda Mraz pobedio i zašto su sindikalne organizacije odjednom počele da maskiraju nekog u Deda Mraza, sa zadatkom da deci zaposlenih podeli poklone. 

Žena kao Deda Mraz - Nova godina kao politički spektakl 5

U srpskoj predsocijalističkoj tradiciji Božić je zauzimao primat među zimskim praznicima. Nova godina je u tom prazničkom kanonu bila sporedan praznik, bez većih javnih ili privatnih proslava. U vezis današnjim shvatanjem novogodišnjih proslava, zanimljivo je da su prvu jelku u Srbiji (tačnije u Kraljevu) okitili ruski emigranati, koji su u tom gradu imali uticajnu zajednicu, iako se to božićno drvo obično vezuje za zapadne uticaje.

 U sam Čačak prva jelka je stigla 1928. godine, s vaspitačicom Katarinom Lijeskić iz Slavonije. Sličan fenomen zabeležili smo i tokom snimanja dokumentarnog serijala Počudište, a o običajima Slovaka u Srbiji, gde nam sagovornica objašnjava kako deo tradicije vezane za katoličke Slovake a u vezi proslave Mikulaša (Svetog Nikole) dolazi u Staru Pazovu (mesto u kom kao dominantna nacionalna manjina žive evangelički Slovaci) pre 12 godina, upravo po povratku vaspitačica sa kursa iz Slovačke. 

Akcije Antifašističkog fronta žena, posebno akcije sakupljanjna poklona za decu čiji su roditelji poginuli tokom rata, uglavnom organizovane tokom "praznika majki" matetrica, postaće temelj zimskih praznika i prostor za nove tradicije.

Glavni odbor AFŽ-a za Srbiju је 10.decembra 1948. godine poslao instrukcije svim lokalnim ograncima u vezi promenama u organizaciji zimskih aktivnosti. U dopisu je pisalo:

„Drage drugarice, Nova godina treba ubuduće da bude naš veliki praznik. Na taj dan koji predstavlja nov korak na putu ka socijalizmu, rezimiraju se rezultati i uspesi u protekloj godini na socijalističkoj izgradnji i određuju se smernice rada u idućoj godini. Poslednje dve godine proslava Nove Godine se odvijala u krugu pionirske organizacije obuhvatajući na taj način samo školsku decu. Među tim ona treba da odigraju najveću ulogu na suzbijanju proslavljanja verskih praznika Božića, Sv. Nikole, Materica i drugo. Tako da, obuhvativši široko našu decu ostane za njih nezaboravan i zameni im sve zimske praznike."

Javljaju se i druge inovacije, detaljno razrađen scenario proslava, ali i uvođenje novog lika - Deda Mraza. Njegov kostim pravile su žene ili omladina, ali i njega je najčešće glumila žena (jer je AFŽ glavni organizator) : "Obuče se u belo, na glavu stavi veliku belu kapu od hartije sa petokrakom i napravi veliku belu bradu, zatim sve poklone stavi u jedan džak odakle ih deli deci. Voditi računa da se ovomr ne da neki nakaradni izgled već tome treba dati ozbiljan karakter."     

Dokaz uspešnosti ove prazničke evolucije zabeležen je u svakodnevnom govoru u kojem je izraz „božićni praznici“, kao zbirno ime za čitav skup zimskih praznika, zamenjen frazom „novogodišnji praznici“

Iako je socijalistički projekat u međuvremenu propao, a religija na velika vrata ponovo ušla u javnu sferu, Nova godina je opstala kao široko rasprostranjena kolektivna ritualna praksa.

Nova godina kuca na vratima

"Pahulje bijele padaju
Djeca se njima raduju
Pijani daidža hoće da povraća
Stara se godina nikada ne vraća" 

(Nervozni poštar)

Nova godina je proglašena državnim praznikom u FNRJ tek 1955. godine, prvim opštim zakonom o državnim praznicima. U prethodnom zakonu iz 1929. godine, pomenuta je kao verski praznik za katolike.

Uvođenje novih praznika i ceremonija bilo je bitan element kolektivnog nacionalnog identiteta i stvaranja osećaja pripadnosti jednoj zajednici svih stanovnika Jugoslavije, bez obzira na njihovu veroispovest i nacionalnost.

Nova postrevolucionarna vlast, u procesu sveobuhvatne transformacije društva i stvaranja novog čoveka socijalizma, nakon Drugog svetskog rata, koristi političku strategiju “izmišljanja tradicije”.

 Kombinacijom propagande i prinude (vlast je naredila da se jelke, slatkiši i igračke povuku iz radnji i puste ponovo u prodaju direktno pred Novu godinu, a da u dane proslavljanja verskih praznika ne bude na tržištu) stvoren je narodni praznik, koji je krajem 1949. godine dobio svoj zaokruženi oblik i u javnom životu FNRJ zamenio dotadašnje obeležavanje verskih praznika. 6 

"Kolo sreće neka se ne zaustavi
mnogih stvari se više i ne sećam
vreme briše što sudbina donosi
biće bolje, ponekad predosećam"

(Babe)

Nova godina je zajedno sa karakternim likom Deda Mraza i cele njegove svite, kao običaj u najširem kontekstu deo globalnog fenomena i svesti ljudi širom sveta. Potreba za obeležavanjem novog početka vuče korene iz drevnih civilizacija, dok se kroz verske prakse i političku propagandu koristi za sprovođenje različitih ciljeva. Nova godina visoko je kotirana na pijedestalu sveta spektakla, to je spektakla početka, euforije, najveće sreće i najdublje usamljenosti, šarenila u sivilu, obilatih jelovnika u letargiji vegetacije. Nova godina je dokaz moći političkog kreiranja društvene svesti, i dokaz večno žive potrebe za ritualima. 

 

Tekst priredila: Anđela Đermanović

Izvor:

1 https://www.britannica.com/topic/Santa-Claus  
2 https://www.britannica.com/topic/New-Year-festival 
3 http://dedamrazkodvas.weebly.com/transformacija-deda-mraza.html 
4 Ivan Kovačević, Mit i umetnost,Etnološka biblioteka, knjiga 18, Beograd, 2006
5 M.A. Nikola Baković, Zbornik radova Narodnog muzeja  XLIV, Od materica do "Deda Mraza" Nova godina kao ideološko sredstvo emancipacije žena u Čačku
https://www.academia.edu/19839132/Od_Materica_do_Deda_Mraze_Nova_Godina_kao_ideolo%C5%A1ko_sredstvo_emancipacije_%C5%BEena_u_%C4%8Ca%C4%8Dku    
6 Ana Panić, Nova godina kao politički ritual
https://www.academia.edu/5081748/NOVA_GODINA_KAO_POLITI%C4%8CKI_RITUAL