Sv. Nikola - Nikoljdan

Ilustracija: Anđela Đermanović

Sveti Nikola se praznuje u celom hrišćanskom svetu i najčešća je slava kod Srba, gde polovina slavi, a druga polovina ide na slavu Sveti Nikola ili Nikoljdan, koji se praznuje danas, jedna je od najčešćih srpskih slava. 

Iako ne postoji statistika o tome koliko ljudi zaista slavi Svetog Nikolu, u narodu je uobičajeno da se kaže da polovina slavi, a druga polovina ide na slavu. Za razliku od ostalih svetaca, Svetog Nikolu slave svi hrišćani. 

Nikola je bio sin jedinac znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja primorskog grada Patare u Maloazijskoj oblasti Likiji. Odmah po rođenju u Nikoli je, kako svedoči predanje, mogao da se prepozna budući čudotvorac jer je prilikom krštenja mogao da stoji sam na svojim nogama bez ičije pomoći. Pri krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu znači pobeditelj naroda. Pod uticajem svoga strica, koji je bio episkop grada Patare, Nikola se posvetio svešteničkom životu i ubrzo pročuo po svom neumornom radu, milosrđu i nepokolebljivom verom u Isusa Hrista. Posle smrti roditelja, razdelio je svu imovinu siromasima i ništa nije ostavio za sebe.

Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte. Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona Svetog Nikole, a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora, gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava, a brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan. 

Takođe, on je zaštitnik mnogih gradova i luka (posebno u Grčkoj i Italiji). U grčkom folkloru Sveti Nikola se opisuje kao „gospodar mora”. U modernoj Grčkoj i Srbiji on je jedan od najpoštovanijih svetitelja. Zaštitnik je cele države Grčke.

Komercijalni značaj 

Praznik Svetog Nikole ima danas veliki komercijalni značaj, naročito u zemljama zapadne Evrope. Pošto je taj praznik vezan za darivanje, došlo je do njegove velike popularizacije, pa se pred taj dan masovno kupuju pokloni. Veruje se da je takav komercijalni uticaj posledica ultrapotrošačke kulture, koja je stigla iz Amerike.

 Sveti Nikola se praznuje kao dečji praznik u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji, tada deca dobijaju poklone ukoliko su bila poslušna. Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što Sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno. Bio je poznat po tome što je tajno davao ljudima novac, a sada se na Zapadu često poredi sa Deda Mrazom, koji se na engleskom zove Santa Kloz (Santa Claus), što je skraćeno od Santa Nikolaus (Sveti Nikola).

Skorašnji terenski rad i istraživanje dokumentarnog serijala Počudište o običajima i verovanjima Slovaka u Srbiji, pokazao je da se pored katoličkih Slovaka iz Vojvodine gde se praznuje Svetoi Nikola, u narodu poznatog kao Mikulaš, od nedavno ovaj praznik pojavljuje  i kod Slovaka evangelista iz Stare Pazove. Prema rečima profesorke A.B. : "Kod nas se to pojavilo pre 12 godina kada su vaspitačice otišle na seminar u Slovačku i odatle donele običaj slovačke zemlje (...) i tada su počele one čarape da se kače, jer kod nas je bila isključivo Lucija, trinaestog." 

 Sveti Nikola je umro u petak, 6. decembra (odnosno 19. decembra po novom ili Grigorijanskom kalendaru) 343. godine i sahranjen je u Sabornoj crkvi u Miri. Tu je njegovo telo počivalo više od šest vekova, a hrišćani su dolazili na njegov grob i dovodili svoje bolesnike. Među njima su bili i Stari Sloveni sa reke Don, čime se objašnjava zašto je Sveti Nikola toliko poštovan kod Srba. Kada su Turci u jedanaestom veku osvojili Likiju, mošti Svetog Nikole su prenete u Bari u Italiju.

Izvor: spc-mb.net Sv.Nikola