Kukeri

Ilustracija: Anđela Đermanović

U ruralnoj Bugarskoj, maskirani muškarci obučeni u životinjske kože plesali bi na ulicama između Božića i posta u vekovima starom ritualu osmišljenom da vrati proleće i obezbedi plodnost prirode, životinja i čovečanstva. u različitim regionima Bugarske muškarci bi nosili različite kostime, plesali u različito doba godine i bili su poznati pod različitim imenima. Danas su svi poznati kao kukeri.

Cilj kukera širom bugarskih zemalja bio je sličan – da izazovu haos u selima svojim divljim ponašanjem, plešući i ispunjavajući vazduh zveketom teških kravljih zvona okačenih o pojas. Njihove grupe su imale dve vođe. Glavni kuker bi plesao, mašući crvenim štapom, i jurio žene po ulicama u ne tako suptilnoj pantomimi u cilju poboljšanja nataliteta u lokalnoj zajednici. Drugi je bio Kralj. obučen u „kraljevsku” odeću, ritualno bi orao i zasejao centar sela, kako bi pomogao prirodi da ponovo pokrene životni krug.

Kukeri su zamrli kada je Bugarska postala urbanizovana komunistička zemlja, a mladi ljudi napuštali sela radi posla u gradovima. Na kraju, tradicija je tu i tamo ponovo oživljena, ali kao modernizovan, pripitomljen i pomalo sterilan simbol bugarskosti. Danas se mnogi Bugari ponose svojom posebnošću, iako se slične tradicije mogu naći širom Evrope, pa čak i u dalekom Japanu.

Ako želite da vidite gomilu kukera, možete prisustvovati dva velika festivala posvećena njima: Surva u Perniku, koja se obično održava u januaru, i Kukerlandia u Jambolu, koja se održava u februaru ili martu.

Izvor: Kukeri