Nestinari

 

Ilustracija: Anđela Đermanović

Ova tradicija je na Uneskovoj listi nematerijalne baštine, i to sa razlogom. Nestinarski plesovi su spektakularni koliko ljudi koji plešu bosi na živoj žeravici mogu biti.

Ovo se može videti u selu Balgari, 3. juna, na veliki dan svetih Konstantina i Jelene, zaštitnika obreda. Uprkos hrišćanskom furniru, očigledno je da su igre nestinari ostatak iz paganskih vremena.

Igre su samo deo složenijeg skupa rituala koje izvodi lokalna zajednica. Ujutru 3. juna, ikone Svetih Konstantina i Jelene se uzimaju iz male kapele u centru Balgara, gde se čuvaju tokom cele godine. Donose se na lokalne izvore, za koje se veruje da su sveti, i peru se, kao da su ljudi. Zatim se vraćaju u svoju kapelu.

Popodne se priprema lomača u centru Balgarija. Do večeri seoski trg je već pun ljudi. Nestinari su unutar kapele, meditiraju šta će se sledeće dogoditi. Oni veruju da će u njihova srca i umove ući niko drugi do sam Sveti Konstantin, koji će im pružiti vođstvo i snagu.

Kada igrači napuste kapelu, odlaze uz očaravajuću muziku bubnja i gajde, do seoske crkve posvećene Svetim Konstantinu i Jeleni. Povorka tri puta obiđe crkvu, a zatim se zaustavi kod vatre, koja je do sada svedena na gomilu užarene žeravice.

Tada počinje najspektakularniji deo obreda. Nestinari počinju da igraju oko vatre, a u nepravilnim intervalima jedan će podići ikonu iznad glave i okretno prelaziti preko živog žara.

Cela ceremonija traje oko pola sata. Tradicija je nepogrešivo paganska. Konstantin i Jelena, dva sveca povezana sa velikim hrišćanstvom, verovatno su izabrani za pokrovitelje nestinara da bi uklonili vezu sa starim paganskim bogovima: Velikom Boginjom, koja je zapovedala tami, i Velikim Bogom, gospodarom svetlosti.

Nestinari tradicija je verovatno stara milenijumima, ali je praktično izumrla nakon što ju je komunistička vlada zabranila kao „mračno sujeverje“. Zatim su ga oživeli kao još jedan način za jačanje nacionalizma, a obred je ponovo oživeo nakon pada režima. 

Izvor: Nestinari