Uskršnji običaji kod Rusina

Ilustracija: Anđela Đermanović

SPREMANJE USKRŠNJE KORPE

U uskršnjoj korpi se nalaze paska, pored nje šunka, sirec, kobasica, maslac, farbana jaja (pisanki), očišćeno i presečeno jaje, ren i so. Korpa se ukrašava i sa cvetovima iz bašte, a pokriva sa pokrivačem na kojem su izvezeni uskršnji motivi sa natpisom “Hristos voskres”.

Uskrs je najveći hrišćanski praznik, dan Hristovog vaskrsenja. Kod vernika, koji Uskrs slave po Julijanskom kalendaru, Uskrs se naziva i Vaskrs. Kod drugih slovenskih naroda postoje različiti nazivi ovog praznika. Kod Rusa – Pasha, Paska,Ukrajinaca Velykden; kod Poljaka – Wielkanoc, Čeha – Velikonoce, kod Rusina Veljka noc.

Običaji i verovanja vezani za Uskrs su različiti a u tome je i čar kulture i tradicije naroda. Kod Rusina je običaj da se za Uskrs sprema nekoliko jela koji se stavljaju u korpu i domaćice ih nose u crkvu na sveštenikov blagoslov u crkvenoj porti – dvorištu. I neki drugi slovenski narodi kao što su Ukrajinci i Poljaci takođe spremaju uskršnju korpu. Sva jela se pripremaju u subotu, dan pre Uskrsa, osim uskršnjih jaja koja se farbaju na Veliki petak.

Danas i deca imaju svoje korpice u koje stavljaju svoje manje paske, uskršnja jaja i obavezno čokoladnog zeku. Blagosloveno jelo u korpi se odonosi kućama, stavlja na sto i taj uskršnji ručak je najsvečaniji ručak u godini. Tog dana je za stolom cela porodica. Otac, glava porodice, deli uskršnje jaje na toliko delova, koliko je čeljadi za stolom. Veruje se da će to očuvati zdravlje, složnost i zajedništvo porodice. Deca s nestrpljenjem čekaju da vide čije će uskršnje jaje biti najtvrđe.

Od tradicionalnih jela koje se spremaju za Uskrs Rusini prave SIREC. Sirec je jelo koje se sprema od mleka i jaja. Za sirec je potrebno litar mleka, 10 jaja, 2 kašike šećera, ravna kašika soli.

Kad mleko provri, staviti u njega izmućena, posoljena i pošećerena jaja. Treba dobro promešati i ostaviti dok se na vrhu ne pojavi surutka, odnosno dok se mleko ne usiri. Usireno mleko treba staviti u čist zavežljaj (zavezanu krpu, okačenu da bi se surutka ocedila). Neki vole slađi sirec, a neko slan, neko voli sladak, neko kad je prošaran belancima, pa jaja u mleku ne treba tako jako mešati. Sirec se kuva samo za Uskrs. Većina domaćica ga retko sprema u toku godine.

PASKA je uskršnji hleb. Za njegovu pripremu potrebno je sveživ kvasac, brašno, 2 kašike šećera, ravna kašika soli, litar mleka, 1-2 žumanca, malo mlake vode, malo ulja ili margarina za premazivanje, jaje za premazivanje.

Testo zamesimo tako što u mlaku vodu stavimo kvasac, brašno, šećer i so. Kada kvasac nadođe, dodamo litar mleka, 1-2 žumanca i malo masti. Brašna treba staviti toliko da testo ne bude ni tvrdo ni meko. Kada testo nadođe (za sat i po, dva) treba ga podeliti na onoliko delova koliko paski želite da ispečete. Testo se dobro izradi i stavi u tepsiju ili šerpicu. Na vrh paske se stavlja ružica od testa, isplete pletenica ili traka, a da bi se zadržalo na vrhu još nepečene paske, sve pomenuto se pričvrsti čačakalicom. Paska je lepša kada se pre pečenja premaže sa izmućenim jajetom, ostavi se još malo da nadođe i stavlja u rernu. Pasku se peče oko pola sata, a kada se izvadi iz rerne , treba je dobro premazati sa margarinom ili uljem.

USKRŠNJA JAJA (PISANKI) se farbaju na Veliki petak i ukrašavaju. Naše žene još uvek čuvaju tajnu starih tehnika farbanja jaja sa voskom. Tankom četkicom ili perom, nanosi se otopljeni vosak na već kuvano jaje. Umočite jaje u boju na par minuta, izvadite ga i obrišite. Na plamenu sveće lagano otopite vosak sa jajeta i obrišite ga. Možete na isto jaje naneti drugu šaru voskom, potopiti ga u drugu boju i ponoviti postupak. Na taj način jaje će biti još lepše.

Izvor: Uskršnja trpeza kod Rusina