Feministička antropologija našeg vremena

Ilustracija: Anđela Đermanović

Svako doba ima svoju priču, ali ne uvek onu koju zaslužuje. Kako možemo da vidimo druge priče koje kruže o sadašnjosti? Kako bi feministička perspektiva mogla da izazove objašnjenja koja tumače naše svetove? I kako bi nam slušanje tih priča moglo pomoći da shvatimo zašto je privlačno zamisliti budućnost koja je barem feministička, ako ne i ženska?

Feministički antropolozi decenijama postavljaju ovakva pitanja. Naše polje je inspirisano širim feminističkim pokretom koji je zasićen 1960-tih i 70-tih godinama širom Severne Amerike. Feministički antropolozi su dali ubedljive izveštaje o različitim oblicima nejednakosti, percepcije i subjektivnosti koji oblikuju šta znači biti čovek. Oni su preneli suštinski poroznu prirodu sopstva u korenu celokupne društvenosti. Feministički antropolozi su bili na čelu sofisticiranih analiza sistema razmene, etike, utelovljenja, rasizma i kolonijalizma. Srodni razlog za koji verujemo da je feministička analiza sada postala hitno relevantna u dvadeset prvom veku: leži pre svega u njenoj hrabrosti.

Osnovano 1988. godine, Udruženje za feminističku antropologiju bilo je proizvod tog trenutka. Poput pokreta, njegove članice i dalje imaju niz intelektualnih i etičkih obaveza, ali uglavnom dele mišljenje da, kako Ana Tsing opisuje, „Feministička teorija nije samo za žene naučnike. Ako je dobro, to je zato što funkcioniše. Ne zato što žene to rade” (2015).

 U suštini, feminističko razmišljanje ne zahteva nikakvu posebnu tačku gledišta, osim otvorenosti za ambivalentnost, živost i ukrštanja. To zahteva prepoznavanje delimičnih i potencijalno kontradiktornih obaveza. Biti feministkinja znači željno prihvatiti poteškoće i zadovoljstvo što nemate sve odgovore.

Ovi kvaliteti proizilaze i kombinuju se u povezanom razlogu za koji verujemo da je feministička analiza sada postala hitno relevantna u 21. veku: njena hrabrost. Iako možda ne postoji jedinstvena politička perspektiva koja se kvalifikuje kao „feministička“, naše brojne glasove podržavaju uverenje da je postavljati teška pitanja uvek bolje nego izbegavati ih. 

Zamišljanje feminističke budućnosti zahteva jednostavno, ali retko insistiranje da istinsko slušanje drugih perspektiva može ponuditi put do odgovora na neka velika pitanja.

Feminističke intervencije zahtevaju istu hrabrost koju su uključivala proslavljenija, javna (i često muška) dela herojstva. Možda zahteva čak i više, jer zahteva ne samo da se ne zna šta bi neko mogao da pronađe, već i rizik da to otkriće dovede u pitanje svet koji čovek poznaje. Moglo bi da zahteva mogućnost, kao što je Saba Mahmud tvrdio, da naše analize „mogu da zakomplikuju vizije ljudskog procvata” za koje mislimo da znamo (2005, xxxIv). Možemo li zamisliti svet u kojem kulturni relativizam nije jedina alternativa moći? može li osećanje novih oblika osećanja ili ranjivosti da odbije red stvari? Kako bismo mogli da zamislimo druge oblike društvenosti? Koje su konceptualne osnove za pravdu? Čije priče se računaju kada se pitate o ovim apstraktnim pitanjima?

Antropologija će uskoro imati novi forum kroz koji će postavljati ova i mnoga druga smela pitanja. Sa lansiranjem u maju 2020. godine, časopis Feministička antropologija biće mesto za vrstu stipendije po kojoj je naša oblast s pravom poznata: slušanje etnografskih pojedinosti; preokretanje filozofskih mudrosti za koje mislimo da znamo; i na kraju pitajući kako bismo mogli drugačije da napredujemo. Ova pitanja su i nisu o rodu. Stavljanje roda u centar analitičkog okvira može pokazati granice naših postojećih priča, ponekad nas navodeći da shvatimo da je rod samo jedna vrsta autoriteta. Mogu nas potencijalno inspirisati da preispitamo odnos između posebnog i opšteg, etnografskog i teorijskog. Ove perspektive bi trebalo da putuju kroz u antropologiju, akademiju i svet izvan nje. Zamišljamo da će feministička antropologija biti velikodušna i rigorozna zajednica kroz koju će se postavljati pronicljiva i inkluzivna pitanja.

Na sreću, ne moramo da preduzimamo ove korake u vakuumu. Za mnoge starije feminističke naučnike, uslovi sadašnjosti su poznati. Već 23 godine, feministički antropolozi su objavljivali svoje analize i izveštaje u časopisu Voices. Ukorenjen u ideji da su ženski glasovi važni, kretao se od biltena do akademske publikacije. Voices je bio dragoceno mesto za prenošenje onoga što bi inače moglo da ostane neizrečeno nudeći mesto za praktične priče o akademskom razvoju ranim verzijama avangardne. Iako je poslednje izdanje objavljeno u januaru 2018. godine, ono ostaje cenjeni deo feminističke antropološke priče.

Verovanje našim pričama je osnovna komponenta feminizma, a antropolozi su veoma dobri u tome.

Feminističku antropologiju će voditi dve cenjene naučnice iz naše oblasti, profesorke Dana-Ain Dejvis i Samina Mula. One će hrabro voditi provokativne razgovore koji se trenutno odvijaju u našim raznolikim svetovima. One će kreirati časopis koji može prepoznati kako je stipendija za osnivanje feminističke antropologije inspirisala ili čak zahtevala vrste istraživanja koje naučnici sada proizvode. Naše polje je puno kreativnih i uzbuđenih mislilaca koji hrane svoje ideje izazivajući i intelektualno podržavajući jedni druge. Zamišljamo da će ovaj časopis biti dom za neke od nepokolebljivih razgovora koje smo svi vodili na drugim mestima tokom protekle decenije

Zamišljanje feminističke budućnosti zahteva jednostavno, ali retko insistiranje da istinsko slušanje drugih perspektiva može ponuditi put do odgovora na neka velika pitanja. Pridružite nam se.

O Autorima

Carla Jones je vanredni profesor antropologije na Univerzitetu Kolorado Boulder i predsednica Udruženja za feminističku antropologiju.

Dženifer Vis je profesorka i predsedavajuća Odeljenja za antropologiju na Univerzitetu Bol Stejt i izabrana predsednica Udruženja za feminističku antropologiju.

Cite as: Jones, Carla and Jennifer Wies. 2019. “Feminist Anthropology for Our Times.” Anthropology News website, August 26, 2019. DOI: 10.1111/AN.1243

https://www.anthropology-news.org/articles/feminist-anthropology-for-our-times/