Kalaši

Ilustracija: Anđela Đermanović

Kalaši (Kalash), jedna od najinteresantnijih kultura širom sveta,  je jedinstven narod koji potiče iz tri male doline u planinama zapadnog Pakistana: Bumburet, Rumboor i Birir koji čine doline Kalaša. Lociran u severnoj provinciji Hajber Pahtunhva, doline vode do planina koje se graniče sa Avganistanom.

Narod Kalaša je jedinstven na više načina. Neki istraživači veruju da su potomci vojski Aleksandra Velikog; neki od njegovih ljudi ostali su na indijskom potkontinentu nakon njegovog pohoda kroz region. Iako je ovo uobičajena tvrdnja u Pakistanu i Indiji, Kalaši su jedini ljudi čiji geni pokazuju injekciju evropskog DNK u vreme Aleksandrove kampanje.

Na stranu istinitost tvrdnje, ne može se poreći da narod Kalaša nimalo ne liči na svoje komšije. Mnogi muškarci i žene imaju svetlu kožu i svetle oči, što je boja neuobičajena u Južnoj Aziji.

Narod Kalaša takođe ima svoju religiju i kulturu. Iako je Pakistan većinski muslimanska zemlja, Kalaši su animisti. Veruje se da je kultura Kalaša povezana sa drevnim hinduizmom. Kalaši sami prave – i konzumiraju – svoj alkohol. Žene nose haljine jarkih boja i pokrivala za glavu sa vezom jedinstvenim za narod Kalaša.

Žene Kalaša

Među Kalašima ne postoji polna podela, ali postoji hijerarhija u kojoj se žene smatraju kultno nečistim. Kada nemaju menstruaciju, mogu da se kreću svuda, osim oko hramova koji su postavljeni na određenoj visini. U pitanju je složen sistem, nevidljiv za ljude koji posećuju pleme.

„Žene ponekad odlaze i u susedni grad udaljen oko 50 kilometara, ali se generalno ne kreću van dolina Kalaša, jer su to nečisti prostori", za BBC rekao je dokumentarni fotograf Konstantin Novaković.

Kalašku nošnju odevaju kada napune četiri godine, a udaju se između četrnaeste i petnaeste.

Brakovi su ugovoreni, ali „ako joj se ne dopadne predloženi muž, ima pravo da ga odbije". Ako žena nije zadovoljna mužem, može da ga menja i to nekoliko puta.

„Prvi muž je, na primer, platio sumu od 1.000 dolara i priložio kravu, sledeći muž će morati da isplati duplo, a treći suprug tri puta više.

Međutim, ako se žena Kalaša preuda za muslimana, on će platiti koliko i prvi muž", kaže Novaković. Broj Kalaša se smanjuje, jer žene koje se udaju za muslimane bivaju isključene iz zajednice.

Žene se bave poljoprivredom, lakšim poslovima, i borave u kući, dok muškarci provode čitavo proleće, leto i deo jeseni na pašnjacima.

Muškarci poseduju stoku i zemlju, ali ukoliko žena proda nešto što je sama napravila, novac može da zadrži.

Oličenje Kalaš kulture može se videti tokom jednog od tri velika Kalaš festivala. Na svakom festivalu ljudi se oblače, piju i plešu dok se mole za uspešnu žetvu, zaštitu svojih životinja itd.

Arhitektura:

Kuće su napravljene kaskadno i svaka ima terasu na susednoj. Ognjište je centralno postavljeno, a oko njega je skromno pokućstvo i kreveti. Kuće su napravljene od drveta azijskog kedra veoma specifičnog mirisa, nemaju prozore, već samo mali otvor na krovu koji služi i za ventilaciju i kao izvor svetlosti, opisuje Novaković.

„Na krovovima se nalaze solarni paneli i satelitske antene. Koriste i mobilne telefone, ali su sačuvali starinski način života".

Izložba fotografija „Kalaši: poslednji pagani Hindukuša" Konstantina Novakovića održana je u Etnografskom muzeju u Beogradu  tokom 2019 godine.

Izvor:

BBC News na srpskom

Offbeat and Untold